Хрњице у Петровом граду (Вишеград) 0001    Мобу моли Бојковић Алија, 0002    Намолио тријест дјевојака, 0003    Све сестара ага Удбињана, 0004    Међу њима Ајка Бојковића. 0005    Све пјевају по двије и двије, 0006    Ал не пјева Ајка Бојковића. 0007    Питају је тријест дјевојака: 0008    „Што ти, Ајко, запјевати не ћеш?” 0009    Ал вели им Ајка Бојковића: 0010    „Немам мога, с ким бих пјеват’ могла.” 0011    Док се граду одвали капија, 0012    Док изиђе једна серхатлија, 0013    На ногама кајсар јеменије, 0014    Горе више мор-чохе чакшире, 0015    Па по њима зелена долама; 0016    На долами троје токе златне, 0017    Око њега мукадем-појаса, 0018    А за њиме двије пушке мале, 0019    Покрај њиха мача зеленога; 0020    На рамену струку претурио, 0021    А на струци бистра џефердара, 0022    Свака му је пафта од дуката, 0023    До нишана дванаест дуката. 0024    Познава га тријест дјевојака, 0025    Познаваше, познат’ не могаше, 0026    Ал бесједи Ајка Бојковића: 0027    „Луде главе, тријест другарица, 0028    Зар не знате Сердаревић Ома? 0029    Кад сад Омер у жетину дође, 0030    И назове турскога селама, 0031    Гледајте га црнијем очима, 0032    До кога ће стати у жетини, 0033    Оно му је млада јауклија.” 0034    У том Омо у жетину дође 0035    И цурама турски селам викну, 0036    Крај њих прође до Ајкуне дође, 0037    Па Ајкуни турски селам викну. 0038    Ајкуна му љепше прихватила 0039    И с рамена струку прихватила, 0040    И са струком танка џефердара, 0041    И са плећа шарену упрту. 0042    Он извади српа позлаћена, 0043    Међу цуре јуриш учинио 0044    И разгони цуре на алаје, 0045    Догони се до Ајкуне своје. 0046    Тако жеже дана половину, 0047    Ужинаше и подне клањаше. 0048    Ведро бјеше, ал’ се наоблачи, 0049    Хабер пуче на четири стране, 0050    Гдје Бојковић покупио мобу, 0051    Хабер узо од Задарја бане, 0052    Гдје Бојковић покупио мобу, 0053    Па скупио беглук Њемадију 0054    И ето га низ Кунар планину. 0055    Опази га нејачак Омере, 0056    Пак на цуре срклет учинио, 0057    И снесоше снопље у жетини. 0058    Па од снопља дувар начинише 0059    И бијело лице заклонише. 0060    А навали беглук Њемадија, 0061    А Омер се по жетини брани. 0062    Док заплака нејачак Омере: 0063    „Јаој мени до Бога милога, 0064    Праха имам, ал олова немам!” 0065    Завика га Ајка Бојковића: 0066    „Кидај, болан, пуца низ доламу, 0067    Па ударај по пољу хајдуке.” 0068    Омер скида пуца низ доламу, 0069    Омер бије по пољу хајдуке. 0070    Док заплака нејачак Омере: 0071    „Авај мени до Бога милога, 0072    Праха имам, ал олова немам!” 0073    А цура му тихо бесједила: 0074    „Скидај, болан, жуте маџарије, 0075    Удр’ Омере по пољу хајдуке!” 0076    Омер бије по пољу хајдуке, 0077    Док заплака нејако дијете: 0078    „Јаој мени до Бога милога, 0079    Праха имам, ал олова немам!” 0080    Салетјеше Власи под планину, 0081    У жетини дувар оборише, 0082    Позајмише тријест дјевојака. 0083    Оста Омер у жетини јадан. 0084    Па мислио, на једно смислио: 0085    „Да се сада у Крајину вратим, 0086    Рећи ће ми наши Крајишници: 0087    Нут’ копила, Хрњанин Омера, 0088    Што он пушта тријест дјевојака, 0089    Па што пушта своју јауклију.” 0090    И мислио на једну смислио, 0091    Па их зајми низ поље зелено; 0092    Држи пушку у лијеву руку, 0093    А у десну мача зеленога, 0094    Па их зајми низ поље зелено; 0095    Седам Омер одсијече глава, 0096    А и седам задобио рана, 0097    Па он виче од Задарја бана: 0098    „Врати мени Ајку Бојковића, 0099    Кунем ти се, истину ти кажем, 0100    Тјераћу те кроз горе четири, 0101    Задранине, до Задра капије, 0102    Све ти дробит по гори дружину, 0103    А ни теби добра бити неће.” 0104    А кад бане раскити бесједе, 0105    Поврати му Ајку Бојковица, 0106    Па се Омер под јелику врати. 0107    Ја Омера ране јендисале, 0108    Крај њег сједе кићена дјевојка 0109    Прољевати сузе од очију. 0110    Откиде се суза од образа, 0111    Рањенику на бијело лице. 0112    Ондар Омер очи отворио, 0113    Отворио па је говорио: 0114    „Срце моје, Ајко Бојковића, 0115    Отвори ми од злата кутије, 0116    Извади ми два т’ишека праха, 0117    Напуни ми бистра џефердара, 0118    Окрени га низ Кунар планину, 0119    Подај хабер у турску Удбину, 0120    Не ће л’ чути сердар ага Мујо, 0121    Не ће л’ наше робље повратити.” 0122    А кад зачу кићена Ајкуна, 0123    Извади му два фишека праха, 0124    Те напуни бистра џефердара, 0125    Она њему живу ватру даде. 0126    А кад пуче бистар џефердаре, 0127    Низ њег маче дванаест карика, 0128    Хабер даде у турску Удбину. 0129    Ал се бјеше догодио Мујо 0130    А на својој од камена кули; 0131    А кад чуо пушку џефердара, 0132    Мујо проли сузе од очију: 0133    „Еј Халиле, мој брате рођени, 0134    Омеру је голема невоља. 0135    Лети, брате, у подруме право, 0136    Опремај нам дора и вранчића, 0137    Да летимо под гору зелену, 0138    Да видимо, шта је горе било.” 0139    У млађега поговора нема, 0140    Већ одлетје под бијелу кулу, 0141    Па опреми вранца и дората, 0142    Па се врати на бијелу кулу. 0143    Ал се Мујо бјеше опремио, 0144    А и брату рухо повадио. 0145    Спремише се два брата рођена, 0146    Па одоше низ бијелу кулу. 0147    На авлији коње посједоше, 0148    Отискоше пољем зеленијем. 0149    Кад падоше под гору зелену, 0150    У жетини нигдје никог нема, 0151    А травица крвљу покапата. 0152    Мујо писну како гуја љута: 0153    „Мој Омере, моја рано љута. 0154    Бели си ми свијет пром’јенио.” 0155    Натјераше низ поље зелено. 0156    О’шла трла низ Кунар планину, 0157    Стаде Мујо налазити главе. 0158    Кад бијаху на ср’једи Кунаре, 0159    Халилу се очи отргоше, 0160    Кад погледа под танку јелику, 0161    Рањен Омер лежи под јеликом, 0162    Уз њег цура сузе пролијева. 0163    А кад видје гојешан Халиле, 0164    Он потеже сабљу оковану, 0165    Да дјевојци одсијече главу. 0166    Дјевојка се к Омеру савија 0167    И све главу у њедра сакрива. 0168    Тада Омер гајрет учинио, 0169    Па је црне очи отворио, 0170    Те амиџи ријеч говорио: 0171    „Мој амиџа, немој будалити, 0172    Н’јесам с Ајке ране задобио, 0173    Већ, амиџа, са срдашца мога; 0174    А ако си крви пожелио, 0175    Тјерај брже уз гору зелену, 0176    Отишло је калабалук Влаха, 0177    Отјераше тридесет робиња.” 0178    А кад Халил зачу лакрдију, 0179    Крену вранца уз Кунар планину. 0180    Када Халил на Кунару дође, 0181    Нигдје ништа на планини нема; 0182    Па отален низ Пролому равну. 0183    Кад падоше на другу пољану, 0184    Туде добре коње разјахаше 0185    И све стаде јека уз планину. 0186    Помоли се једна дервишина, 0187    Нигдје ништа од пусата нема, 0188    На дорату један мијех вина, 0189    С друге стране перна топузина 0190    Од двадесет и четири оке. 0191    Он Хрњици турски селам викну, 0192    Њему Мујо љепше прихватио, 0193    Пред њиме је на ноге ђипио, 0194    На своје га мјесто поставио. 0195    Ал му вели гојешан Халиле: 0196    „Устај Мујо, на ноге лагухне, 0197    Наше робље оде у Кауре!” 0198    А вели му гола дервишина: 0199    „Сједи Мујо, да се напијемо, 0200    Ласно ћемо робље повратити.” 0201    Ал бесједи Мујагин Халиле: 0202    „Устај Мујо, сам те Бог убио, 0203    Сваку сорту пушташ за трпезу, 0204    Те погани твоје хладно вино.” 0205    На њег’ голо очи попријечи: 0206    „Црн ти образ, Мујагин Халиле, 0207    Устај, море, зајаши дората, 0208    Да јуначки мејдан дијелимо, 0209    Да видимо, за ког нас је вино.” 0210    Ал се моли од Кладуше Мујо: 0211    „Немој дедо, обадва ти св’јета, 0212    Немој мени гојена Халила.” 0213    Онда му је дједо бесједио: 0214    „О ђидијо, Хрњичин Халиле, 0215    Хајд’ узјаши дебела дората, 0216    Хајде стрмо низ гору зелену; 0217    Када будеш у треће богазе, 0218    Добро гледај десно и лијево, 0219    Опазићеш сухо-врху јелу. 0220    Што год буде, болан, уз јелику, 0221    Зајми, море, мени на планину. 0222    Отале ћеш Картали пећини, 0223    Пећина је ломом заломљена. 0224    Што год, болан, у пећини нађеш, 0225    Оно мени на планину зајми. 0226    Немој кака такнути шићара, 0227    Кунем ти се, скинућу ти главу.” 0228    А кад Халил опази очима, 0229    Он дебела посједе дората 0230    И отиде на гору зелену. 0231    Када паде у прве богазе, 0232    Сва зелена поваљана трава: 0233    Мртви Власи леже по планини, 0234    Све без ране и скинуте главе 0235    Опет Халил протјера дората. 0236    Када паде у друге богазе, 0237    Сва зелена поваљана трава: 0238    Мртви Власи леже по планини, 0239    Сви без ране и скинуте главе. 0240    И туј Халил протјера дората, 0241    А кад прође и треће богазе, 0242    Он погледа десно и лијево, 0243    Док опази сухо-врху јелу, 0244    Уз њу свезан Гавран капетане 0245    И до њега Задарија бане. 0246    Па протјера коња уз планину 0247    И он сиђе пред Картал пећину, 0248    Па отвара отворит не може. 0249    Он потеже мача зеленога 0250    И раскреса од јелике гране, 0251    Потрбушке уђе у пећину. 0252    А кад Халил у пећину сиђе, 0253    Ту посјело тридест дјевојака. 0254    Пуно сваког мала и шићара. 0255    Ништа Халил такнути не смије, 0256    Већ изведе тридест дјевојака, 0257    Одријеши два каурска краља, 0258    Па их зајми уз гору зелену. 0259    А кад Халил пође на планину, 0260    Када их је голо опазио 0261    И за Муја главу заклонио, 0262    Па говори гола дервишина; 0263    „Питај Мујо, Задранина бана, 0264    Како га је сила заматала.” 0265    У том бане паде на планину, 0266    Полетје му скуту и рукаву; 0267    Седам га је пута побратио, 0268    Док је њему живот поклонио. 0269    Па му онда Мујо бесједио: 0270    „Кака те је сила заматала?” — 0271    „Прођи ме се, од Кладуше Мујо, 0272    Ја ти зачух у своме Задарју, 0273    Гдје Бојковић покупио мобу, 0274    Па ја сиђох под планину, Мујо. 0275    Дочека ме твој Омер нејаки, 0276    Велик ми је гарет учинио, 0277    Истјера ме сред Кунар планине 0278    А заиска Ајку Бојковића. 0279    Ја му цуру уз планину вратих, 0280    Па наљегох низ гору зелену 0281    И ја пођох у богазе, Мујо, 0282    Дочека ме једна серхатлија 0283    На дорату, ко на горској вили. 0284    Од пусата нигдје ништа нема, 0285    Него једну перну топузину. 0286    Сву ми поби по гори дружину, 0287    Што утече и то без памети, 0288    Нас двојицу живу ухватио, 0289    Па нам свеза уз јелику руке.” — 0290    „Би л’ га мого познавати, бане?” — 0291    „Бих га, Мујо, живота ми мога.” 0292    Онда голо брке помолио. 0293    Ја кад голо брке помолио, 0294    Онда бана грозница ухвати, 0295    Шћаше побјећ’ низ гору зелену; 0296    Па се за њег’ замолио Мујо: 0297    „Поклони ми бана и Гаврана.” 0298    Туде га је дедо послушао, 0299    Па одоше низ гору зелену. 0300    Онда дедо Мују бесједио: 0301    „Ја сам добар јунак на мејдану, 0302    Не умијем четовати, Мујо, 0303    Учи мене четовати, Мујо.” — 0304    „Аја богме, дервишина голо, 0305    Рањен ми је Омер у планини.” — 0306    „Ет’ Омеру тридест дјевојака, 0307    Нек’ га носе редом по планини, 0308    Понајвише Ајка Бојковића, 0309    Јер је њему јауклија, Мујо.” 0310    Свака цура жути дукат даде, 0311    А Ајкуна четири дуката, 0312    Јер ће бербер Пјечити Омера. 0313    Уз планину цуре отискоше, 0314    Па одоше цуре на планину 0315    И узеше нејака Омера. 0316    Редом момка носе низ планину, 0317    Понајвише Ајка Бојковића. 0318    У том га је снесла у Крајину. 0319    Њих тројица низ гору зелену, 0320    Па прођоше дванаест градова, 0321    Седамдесет и три карауле, 0322    И сиђоше к мору дебеломе; 0323    Покрај њега коње одјахаше 0324    И сједоше хладно пити вино. 0325    Хрња Муја санак преварио, 0326    Покрај њега гојена Халила. 0327    Мало трену, ал се брзо прену, 0328    Али нема голе дервишине. 0329    Ал заплака одгојак Халиле: 0330    „Устај брате, ако Бога знадеш, 0331    Заведе нас гола дервишина. 0332    Ми не знамо сента мемлећета. 0333    Лудо ћемо изгубити главу.” 0334    Помоли се гола дервишина 0335    И он гони на мору ђемију: 0336    „Устај Мујо, на ноге лагане, 0337    А ђидијо, гојени Халиле, 0338    Скидај седла у зелену траву, 0339    Одбиј коње покрај сињег мора, 0340    Већ ти, болан, требовати не ће.” 0341    Проли Мујо сузе од очију: 0342    „Немој дедо, ако Бога знадеш.” — 0343    „Хоћеш Мујо, живота ми мога.” 0344    Скочи Халил, јер му бит’ не може, 0345    Седло скида у зелену траву, 0346    Одби коње покрај сињег мора, 0347    Већ како му требовати не ће. 0348    Ускочише у бијелу лађу, 0349    Отискоше преко сињег мора. 0350    У тај данак море пријеђоше, 0351    Изиђоше у поље зелено, 0352    Па сједоше у зелену траву. 0353    Онда дедо Мују бесједио: 0354    „Видиш Мујо, поља широкога, 0355    Двадесет је пунијех сахата, 0356    Двадесет је и више четири, 0357    Ваља ти га прекасати, Мујо.” — 0358    „Немој дедо, ако Бога знадеш!” — 0359    „Хоћеш, Мујо, живота ми мога!” 0360    И отален на ноге ђипише, 0361    Отискоше пољем зеленијем. 0362    Куд покаса Хрњица Халиле? 0363    Халил лети, што год икад може 0364    И зелено поље пријеђоше, 0365    Па дођоше под гору Звијезду. 0366    И отале на ноге ђипише: 0367    „Видиш, Мујо, Звијезде планине, 0368    Ваља ти је искасати касом, 0369    Искасати двадесет сахала, 0370    Двадесет сахат’ и више четири.” 0371    И отале на ноге ђипише, 0372    Отискоше уз гору Звијезду, 0373    Испадоше врху на планину 0374    И сједоше хладно пити вино: 0375    „Видиш, Мујо, танахне пољане, 0376    И она је дванајест сахата, 0377    Ваља нам је пребродити, Мујо.” – 0378    „Немој дедо, ако Бога знадеш!” 0379    „Хоћеш Мујо, живота ми мога!” 0380    И отале на ноге ђипише 0381    И сиђоше низ дугу пољану, 0382    Па стадоше на оне стијене. 0383    Одонде се види Петровграде 0384    „И донле је дванаест сахата, 0385    Ваља т’ ондје силазити, Мујо.” — 0386    „Немој дедо, ако Бога знадеш!” — 0387    „Хоћеш Мујо, живота ми мога!” 0388    Па отале на ноге ђипише, 0389    Отискоше стрмо низ стијене 0390    И сиђоше у поље зелено. 0391    И ето их пољем зеленијем 0392    Петровоме граду на капију, 0393    И ето их низ нову чаршију. 0394    Ал бесједи гола дервишина: 0395    „Видиш Мујо, камене мејхане, 0396    Ондје сједи крчмарица Јања; 0397    Иди, Мујо, у пјану мејхану, 0398    Ишти, Мујо, на дукате вино.” 0399    Мујо дипи, ко да се помами, 0400    Те одлетје у пјану мејхану. 0401    Иште Мујо на дукате вино, 0402    А вели му крчмарица млада: 0403    „Отле море, рђави Маџаре, 0404    Овде јунак није долазио, 0405    Који пије на дукате вино, 0406    Сјем мојега Богом побратима, 0407    Побратима Мехди Сеидије, 0408    Он га пије на дукате вино. 0409    Ево данас четири године, 0410    Откад мога побратима нема; 0411    Већ сам млада дућан затворила.” 0412    Истом голо врата отворио. 0413    Кад је млада побра опазила, 0414    Полетје му скуту и рукаву, 0415    Пољуби га у скут и у руку, 0416    Па одведе у своју одају, 0417    И одлетје у своју одају, 0418    Те навуче лијепе хаљине. 0419    Вино пише један мјесец дана. 0420    Ал бесједи од Кладуше Мујо: 0421    „Је ли вакат путовати, дедо?” — 0422    „Није, Мујо, вакта ни земана.” 0423    Вино пише други мјесец дана, 0424    Опет Мујо деду бесједио: 0425    „Је ли вакат путовати, дедо?” — 0426    „Није, Мујо, вакта ни земана.” 0427    Вино пише трећи мјесец дана, 0428    Вино пише, зиму претурише. 0429    Онда голо бесједи Халилу: 0430    „Црн ти образ, Мујагин Халиле, 0431    Хајде мало по влашкоме граду, 0432    Види чудо, што видио н’јеси. 0433    Када, море, у Крајину сиђеш, 0434    Нек’ имадеш свашта казивати.” 0435    Па га води по бијелу граду, 0436    Обиђоше до тридесет кула. 0437    Онда дедо бесједи Халилу: 0438    „Ој ђидијо, Хрњичин Халиле, 0439    Види чудо, што видио н’јеси: 0440    Прексјутра је данак Ђурђев данак, 0441    Водићу те краљу на авлију.” 0442    Те га врати у пјану мејхану. 0443    Вино пише три бијела дана, 0444    А четврти Ђурђев данак свану. 0445    Онда дедо на ноге ђипио: 0446    „Хајде Мујо, ваља путовати.” 0447    Узе Муја за бијелу руку, 0448    Па га сведе низ нову чаршију 0449    До авлије петроградског краља. 0450    Кад авлијска отворена врата 0451    И свезана три коња бињека. 0452    С једне стране малешан малине, 0453    С друге стране ђогат од мејдана, 0454    С треће стране силни алатине. 0455    „Видиш Мујо, дебела ђогата, 0456    Притегни му четвере колане, 0457    Јаши, бјежи, не уфај се у ме; 0458    Ти Халиле малешна малина, 0459    Притегни му четвере колане, 0460    Јаши, бјежи, не уфај се у ме.” 0461    А кад Мујо зачу лакрдију, 0462    Па долетје до коња ђогата, 0463    Притеже му четвере колане, 0464    Па узјаха на коња ђогата, 0465    Па побјеже низ нову чаршију, 0466    А за њиме гојени Халиле. 0467    Ал на граду пукоше топови, 0468    За њима се потјер натурила. 0469    Онда дедо ђипи на алата, 0470    Па испаде граду на капију, 0471    Обузбијат беглук Њемадију. 0472    А све виче големим авазом: 0473    „Бјежи Мујо, погинућеш лудо!” 0474    Оде Мујо на оне стијене, 0475    Све за њиме гола дервишина. 0476    Докле дедо на оне стијене, 0477    Мујо паде на гору Звијезду; 0478    Докле дедо на гору Звијезду, 0479    Мујо паде под гору Звијезду; 0480    Докле дедо под гору Звијезду, 0481    Мујо паде мору широкоме, 0482    Па на мору лађу ухватио, 0483    Па побјеже преко сињег мора. 0484    Докле дедо мору долазио, 0485    Мујо сиње пребродио море. 0486    Дедо коњу ријеч говорио: 0487    „Хајд’ алате, хајде добро моје, 0488    Ваља сиње море препливати.” 0489    Па на море коња нагонио, 0490    Прије Муја на обалу дође, 0491    Па причека три бијела дана, 0492    Па отоле коње отискоше, 0493    Па пређоше дванаест градова, 0494    Седамдесет и три карауле. 0495    Изиђоше на дугу пољану, 0496    Гдјено су се најпре састанули, 0497    Па сједоше хладно пити вино. 0498    Туј се дедо гајиб учинио, 0499    А заплака од Кладуше Мујо: 0500    „Јавај мени, до Бога милога, 0501    Добра бијах стек’о побратима.” 0502    Па с’ отале на ноге ђипише 0503    И дебеле коње појахаше, 0504    Па одоше у турску Крајину. 0505    Тада ј’ Мујо коња набавио.